Hlebopip, stari „srBski“ sport
Na zahtjev dveju „SrBkinja“ iz Srbije (od kojih je jedna četvrt-Hrvatica), ovaj tekst je „preveden“ na srpski jezik. Prvobitno je objavljen na vldsfr.blog.hr.
U Srbiji postoji običaj opipavanja, ispipavanja i prepipavanja i hleba po trgovinama. Rade to svi, penzioneri i penzionerke, domaćice, deca, pokatkad i pokoji pater familias ako mu srbo-patrijarhalni Stolz dopusti da se meša s pređepomenutima... Rade to beli, žuti, cigani... Radili bi i crnci, ali ih nema još otkako je pukao koncept nesvrstanosti. Ako nas swpski wadikawi opet onesvrstaju, eto nama i crnih hlebopipača, što da ne?!
Generalno je pravilo: Što su im ruke prljavije, to će veći broj vekni ispipati. Trgovcima i trgovkinjama po pravilu je neprijatno da na ovo reaguju. A i zašto bi? Ta, kako će ljudi znati šta kupuju, ako ne pipnu. A dobro je: ne ližu, ne njuše, ne probaju. Samo pipaju, prepipavaju... Pa to je skoro kao da gledaju. Ibid est, gledaju, samo rukama. Ako ih niko ne vidi: gnječe – onako kradom, na kvarno. Pipali su i drugi hleb koji oni jedu, što onda drugi ne bi pojeli malo njihovih epitelijalnih ćelija. To nam nekako dođe nacionalni sport. Samo da još nekako navučemo i Hrvate na takvo ponašanje, pa da ih onda pobedimo na nekoj balkanijadi. Ma nisu oni ništa bolji, zar ne?
I kako živimo u vremenu sub-specijalizacija, onomad uočih novu sportsku disciplinu: drski prepip tuđega hleba kroz dva sloja celeofana. Sledi storija.
DUGI UVOD: Desilo se to 12. avgusta tekuće godine, odmah posle neopravdanoga i ničim neizazvanoga susreta s ing. N. S. iz dugujuće mi kraljevačke fabrike vagona; nije da je on kriv, on je samo plašljiv, kriva je ukrajinsko-ruska bulumenta predstavnikâ „većinskoga vlasnika“ (č. gazde). Taman sam se doveo u modus za svađu.
„Uviđem“ tako u jednan od onih dućana što ih jednom kidnapovani i jedva otkupljeni M. Mišković ima u svakom ćošku prave Srbije, kadli tamo, zamislite, osim onoga ’leba za pipanje (što na pō viri iz papirne kesice pa ako ga napred pobrojani i nisu kontaminirali, sigurno će ga smrdljivi kasir Dejan) imaju i sve po jedan od sorte: seljački, nordijski, „purpurni“ (vidi kurca! kod nas na selu to se zove ljubičasti). Zamislite, ako je ovako u prodavnici iz trgovinskog lanca, a taj je jedini prisutan u jadnom mestu Kraljevu, što tek čoveka može da zadesi u onim privatno posedovanim prčvarnicama. Daleko da sam od podrške korporativnom bizinisu, ali oni su makar uspeli svoje zaposlene koliko-toliko da uteraju u pristojnost i disciplinu. Delimično i u higijenu, samo još Dejana da dezodorišu. Privatnici nemaju takvih i sličnih idealističkih ambicija.
SKRAĆENA RAZRADA: I tako... metim ja u prljavu korpu nordijski „lebac“ i još nekoliko artikala, pa na kasu. Opsetim se da baba-tetka, i sama u penziji, voli da jede opštinski „leba“. Zamolim kasirku da sačeka dok ga fassujem. Dobijem „odobru“, trknem za pomenuti. Vratim se na cilj, a ono mi nekakva matora kravulja, jebō joj đavo mater i oca, pipa nordijca!
Istina, nordijski hleb je „vakuumski“ (jes’, al’ za malo) spakovan u celofan, te je unekoliko otporniji na hlebopipače. Pride ga je kasirka već strpala u kesu, al’ jebō đavo babi oca i mater da joj mile pičke materine, koji ona kurac ima da mi pipa robu?!
Nisam joj, naravno, takve sentence uputio. A trebalo je, „malo mi za sriću triba“ (da mi niko hleb ne pipa). Veli „gospođa“ da je možda i onda to htela da kupi, a kako bi ako ne zna šta je. A za koji će joj kurac, tvrdo je? Samo bi joj se veštačke zuberende oštetile. Pokušam da joj objasnim kako je prosta i da joj je sledeći korak verovatno virenje u moju spavaću sobu. Kuku! To bi joj se još moglo i dopasti, ugrizoh se za jezik.
TUŽNI ZAKLUČAK: Uvidevši da s kravom nema zbora i da ću se pre i lakše pretvoriti u stub soli nego što ću da joj objasnim šta su to pristojnost i privatnost, poklonim kravi ono što je pipala (sva sreća pa me nije pipkala dole!) i poželim joj prijatnu nedelju. Da bila je nedelja, blagi dan.
POUKA: Poštujte praznike! Inače ćete ostati gladni i iznervirani.
Za objašnjenja kliknite na donji link
All rights reserved, which includes the right to reproduce this letter or portions thereof in any form whatsoever except as provided by the Bosnian, Croatian, Serbian, EU and US copyright regulations. (Dalje)