Petak, Avgust 17, 2007
Ukusno izlupano pire i žica za šne
Na pakovanju krompir-pirea razmutljivca neke čačanske fabrike – koja pripada, gle iznenađenja, nekoj beogradskoj
poslovnoj „grupi“ – može se saznati da je ’pire’ imenica srednjeg roda: „Pire je još ukusnije [...]“. Nećemo sada pominjati da se novosrbijanska varoš Čačak nekada zvao Gradac i da ovo novo ime na turskom znači ’blato’. To sada nije tema.
Vratimo se „dobrom“ srpskom jeziku na tom latiničnom uputstvu. Tamo se na kraju veli „a onda izlupate žicom za šne“. ’Izlupaju’ se, valjda, ’odresci’, tj. ’šnicle’, a ’sneg’ ili ’pena’, odnosno, ’šne’ može samo da se ’ulupa’. Ali, da i ’lupanje’ ostavimo po strani, koji god da predmetak odaberemo, zar je u moru ’untercigera’, ’šrafcigera’, ’šporeta’, ’auspuha’, ’pegli’, ’klema’... Zar je uza sav taj „Sturm und Drang“ potrebna još i žica „za šne“. A za šta drugo? Jedina žica kojom se kuvari/ce koriste, makar koliko je poznato nama što smo nekada pohađali nastavu domaćinstva, jeste upravo ta za ’lupanje’ do ulupanosti ’snega’ od belan(a)ca i ’pene’ od koječega još. Dakle: samo ’žica’. I toliko je dosta. Sve ostalo je re-dun-dan-tno! ’Rolovane šnicle’ (da prostite: ’savijeni odresci’) vezuju se vazda i samo koncem.
Doduše, da ne grešimo dušu prema „malom od kužine“, postoji i žica za ribanje, ali ona ionako spada u „postprodukciju“. A ako bi nekome palo na pamet da baš tom ’ribaćom žicom’ muti i/ili lupa, trebalo bi ga pustiti da pokuša – kreativnost valja podsticati. Ponekad se ’roštiljska rešetka’ voli predstaviti kao ’žica za roštilj’. I reklo bi se da joj to ne treba braniti. Neće ona time nikakvu zabunu da izazove. Valjda neće. Ko bi još njome pire lupao?! ’Žicom za roštilj’ može se još nazvati i onaj komad skrnavoga metala sa koga uz gađenje svlačimo komade vešalice na sumnjivo oprane kafanske tanjire, ali ni od nje nema neke asne po pitanju mutljavine i ljupnjave. A roštiljska je ’mućkalica’ tek zaseban slučaj.
I tako, nima Splita do Splita, niti žice do one Nadalinine. Uostalom, sve da i postoji još kakva žica za lupanje u kulinarstvu, to bi jamačno morala biti neka veoma uskostručna alatka za koju l prvi deo kazuje od čega je sazdana, a drugi čemu služi, te je neupitna identifikacija reči s predmetom (o pojmu drugi put), aici orijentisani na instant-pire ionako nikada ne bi ni mogli znati. Pa je „snežno“ objašnjenje uza sve i nepotrebno. A ako je nekome do preciznosti po svaku cenu, predlažemo dvočlanu polusloženicu ’žica-mutilica’. Prednosti su joj brojne; navodimo tek glavne: (1) prvi deo kazuje od čega je sazdana, a drugi čemu služi, te je neupitna identifikacija reči s predmetom (o pojmu drugi put), (2) rimuje se, (3) moderna je jer se piše s crticom (kao prezimena naših poznatih novinarki i ministarki).
Premijera mi, da sam žicom za šne (1) izlupao (2) pire, ono bi bilo (3) ukusnije. Prosto kō je’n–dva–tri.
© Vladimir Sefer® MMVII
All rights reserved, which includes the right to reproduce this letter or portions thereof in any form whatsoever except as provided by the Bosnian, Croatian, Serbian, EU and US copyright regulations.
A ko ne zna za rod koje imenice, može pogledati u rečnik. Onaj Matice Srpske (i Matice Hrvatske) tvrdi da je ’pire’ muškoga roda. Moskovljević ima samo korovsku biljku ’pirevinu’, a Klaić i Vujaklija, koliko se sećamo, rodove ne navode. (Doduše, ovaj prvi i ne mora, kod njega se rod jasno vidi iz oblika množine koji je uredno naveden.)I, ko ne zna kojega je roda ’pire’, taj jamačno ne može znati ni šta bi sa imenicom ’šne’, da se kojim slučajem pred njom našao pridev, da li bi „bilo izlupano“ ili bi „bio ulupan“. Šteta što se nepismeni ugursuz u ovom slučaju izvukao.
lupanje je premala kazna
Ne bih da zvučim kao fašista, ali citiraću veterinara svoga psa Ibrahima: „U pojedinim slučajevima pomaže samo potpuno fizilko uništenje.“
Strašno je koliko je za neke ljude reinkarnacija jedina šansa da se poprave.
Sve, sve, ali Čačak da vredjaš, to ti nije trebalo.